Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.




ARTIČOKA DIVLjA (Cynara carduncalis) – koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti način kao gajena artičoka.

Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar.





BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu.





BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži: belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra.





BORAČ, boražina (Borago officinalis) – listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju.

Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva.




BOROVNICA, borovnjača (Vaccinium myrtillus) – koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.

Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži i svraba.

Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin B, vitamin P (rutin) i cink.




BOSILjAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendviće.

Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suvom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje.



Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu. Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol.




BRAŠNjENIK, divlji spanač – male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti način kao i spanać.






BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.




CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) – koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4% belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer snižava nivo šećera u krvi.

Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa. Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterično ulje.




Tekst preuzet sa http://www.bezgluten.net/